Translate

Monday, September 7, 2015

ПОСТОЈБИНА, ПОРЕКЛО И РОДОСЛОВИ ЂУРИЋА У АЗБУКОВИЦИ

ПРЕДГОВОР
Одавно сам желео да напишем историју моје породице и мојих предака, по родоначелнику до деветог колена, или по крви како се то у народу каже. Па и даље од тог колена, које није "крвина" него само генетски бескрвни предак. Али та жеља да трагам за својим родом није била само ради мене, него и ради мојих, оних који ће  остати дуже од мене да трају и оних који ће се тек родити. Њима сам хтео да пружим  знање о томе ко су и одакле потичу и тако задовољим и њихову жудњу за родом, кад им се јави. И да им поручим да и они ураде оно што сам ја у том погледу учинио и наставе шта сам започео.
  
Родослов се обично сачињава по оцу, ређе по мајци. Али ја сам покушао да овим родословима  обухватим све припадника како мушке тако и женске који се налазе у фамилији Ђурића, или су за њу родбински везани. Прве информације за родослов почео сам да скупљам пре 40 година од свог оца Радомира. Оне су ми биле драгоцене, основа за даљи рад на прикупљању грађе за писање породичне хронике.
При сакупљању грађе за публикацију коришћене су књиге из области географије, историје, етнографије и књижевности, затим енциклопедије, речници, монографије, породичне хронике, радови из часописа,архивска грађа, статистички пописи...Као извори обавештења коришћена су и гробља и споменици. Много времена сам провео на терену, у разговору са људима, доста времена сам провео над књигама и архивском грађом у Народној библиотеци Србије у Београду, у Матичној библиотеци у Ваљеву, у народним музејима у Новом Пазару, у Етнографском институту САНУ, у црквама, у архивима (Шабац, Ужице, Ваљево, Београд)...У овој књизи о постојбини, пореклу и родословима Ђурића у Азбуковачком срезу грађа је распоређњна у четири дела.
У првом делу је приказан Азбуковачки срез, његов географски положај, административно-територијалне промене, географске одлике, временска раздобља итд.
Други део су родослови Ђурића по мушкој линији, у мањој мери по женској ,њихово порекло и сеобе, као и просторни распоред најпре у Македонији, па у Црној Гори и Србији, посебно нанпланини Тари и у Азбуковици. Овде се може наћи преко 300 имена Ђурића-Караџића од Прилепа испод планине Караџице у Македонији до Лијеве Ријеке, Подгорице и Петњице у Црној Гори и Заовине на планини Тари у Србији, и око 1500 имена Ђурића и њима крвно сродних у Азбуковици и нешто шире.
Трећи део књиге чине сећања, преко 100 забележених казивања људи из живота Ђурића.
Четврти део књиге чини око 100 фотографија лица из лозе Ђурића и њима крвно сродних.
Према Милораду Павићу и другима ако се рачуна  од првог лица па у прошлост ка родоначелнику, у родослову су називи за настале генерације следећи: а) мушки род 1.син 2.отац 3.деда 4.прадеда 5.чукундеда 6.наврндеда 7.курђел 8.аскурђел 9.курђуп 10.курлебало 11.сукурдов 12.сурдепач
а ) женски род: 1.кћи 2.мајка 3.баба 4. прабаба 5. чукунбаба 6.наврнбаба 7.курђела 8.аскурђела 9. курђупа 10.курлебала 11. сукурдова 12.сурдепача
Код мушког рода помиње се још пет колена  13. парђупан 14.ожмикура 15.курајбер 16.сајкатава  и 17.бели орао.
При коначном уобличавању књиге, као рецезент помогао ми је др Ђорђе Ђурић, научни радник из Новог Сада. Изузетно су ми помогли сви који су ми доставили фотографије из породичних збирки, Милан Васић при изради карата, Душан Арсенић при изради дизајна за насловну страну, Даница Бранковић при изради компјутерског слога и графичкој обради родослова фамилија и  фотографија.
На крају, захваљујем се дародавцима, издавачу, штампарији, без чије помоћи и рада ова књига се не би појавила.
4. јануар 2000.
у Ваљеву
др Томислав Ђурић
  -научни сарадник-
фрагменти из предговора књиге
"Постојбина, порекло и родослови Ђурића у Азбуковици" (Ваљево принт, 2000.г., 367 стр.)

9 comments:

  1. Поштовање,
    Да ли још увек постоји могућност да се некако набави ова књига?

    ReplyDelete
  2. Poštovani,
    Hvala na interesovanju.
    Naravno da postoji mogućnost, obratite mi se putem mog mejla (djuric.dajana92va@gmail.com), ili ostavite vaš mejl kako bih vas kontaktirala u vezi knjige.
    Srdačno,
    Dajana Đurić

    ReplyDelete
  3. Поштовање,да ли се књига може набавити сада?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Poštovani/a,
      Naravno da može
      Kontaktirajte me putem mog mejla djuric.dajana92va@gmail.com

      Delete
  4. This comment has been removed by the author.

    ReplyDelete
  5. Да ли ѕнате несто о односу Попа Ђуре Дробњака Самоука и Јеѕдимира Челика родоначелника Челиковица и Јеѕдића? Челик је доселио иѕ Дробњака у ѕаовине мало пре Ђуре. Ђурићи су наше старо кумство.Поѕдрав Данило Челиковић

    ReplyDelete
    Replies
    1. Poštovani Danilo,
      Izuzetno mi je drago što ste se javili sa ovom informacijom koju nisam znala. Veoma me interesuje staro kumstvo Čelikovića i Đurića. Pa radim na tome da saznam nešto više. Pop Đuro Drobnjak navodi se u knjizi da je došao u Zaovine na Taru 1732. godine, on je bio na čelu kolone Karadžića koji su se uputili put Tare i Sokoloske nahije. O popu Đuru Drobnjaku(Karadžiću) Samouku nema konkretnih podataka, čak se ne zna ni gde je sahranjem u Zaovinama, zna se da je cela porodica bila ratoborna, hajdučka družina koja je želela da sačuva srpstvo. Ja predlažem da nastavimo konverzaciju putem mejla kako bismo došli do bližih informacija o kumstvu Đurića i Čelikovića. Ako se slažete sa mnom, ostavite mi mejl ili mi pošaljite mejl kako bi ostvarili kontakt.
      S' velikim poštovanjem,
      Dajana Đurić

      Delete
    2. Pozdrav zanima me vise o Djuricima iz Zaovina ja sam njihov potomak po muskoj liniji ja pripadam jednom Djuri koji je u Selo Karan kod Uzica dosao iz Zaovina negde oko 1800te godine ja sam njegov deveti potomak pa bi me zanimalo dosta toga o Djuricima iz Zaovina Cuo sam da poticemo od Karadzica iz Petnjice gde je Djuro Borov dosao u Zaovine i uzeo Prezime Djuric. puno bi mi znacilo .Hvala !

      Delete
  6. danilo.celikovic@yahoo.com
    Поздрав Данило Челиковић

    ReplyDelete