ЛЕКСИКОН ПИСАЦА ВАЉЕВСКОГ КРАЈА

Беше то давне 2004. године, неког могуће кишовитог, али ипак за мене лепог октобра. Ишла сам у основну школу, сећам се, онако кроз маглу (пошто су године донеле и благ заборав) да је тај дан био посебан за моју породицу, имала сам онај свечан осећај, била сам лепо обучена, и сећам се да ми је мајка рекла пре поласка у школу да питам учитељицу да изађем раније са часова и да дођем у Свечану салу Ваљевске гимназије. У школи сам била нестрпљива, часови су пролазили споро,  међу последњим часовима био је час музичког, са ког сам изашла и запутила се ка гимназији. Тада сам била дете и нисам била свесна тог догађаја, само сам се осећала посебно и била сам поносна на свог деду Тому Ђурића који је баш то вече, у Свечаној сали Ваљевске гимназије, у 19 часова, имао промоцију своје књиге Лексикон писаца ваљевског краја. На промоцији су били и гости који су причали о књизи (тада за мене су то била имена као и свака друга, али сада знам да су то велика имена) Матија Бећковић, Велибор Берко Савић,  Борјанка Трајковић и глумци Љубивоје Бубе Марковић и Миливоје Миливојевић и наравно пријатељи, сарадници и породица. Касније кад сам одрасла, као апсолвент књижевности, схватила сам вредност  и значај ове књиге,  сада после једанаест година од промоције, овим путем желим да обновим сећање на Тому  и на Лексикон писаца ваљевског краја.
Ова књига треба да буде својеврстан омаж и сећање на све писце ваљевског краја од давних времена па све до ХХI  века. Поменућу нека имена писаца која се налазе у лексикону, као што су: Милован Ђ. Глишић, Милован Мића Данојлић, Милутин Лујо Данојлић, Драгојло Дудић, Матија Бећковић, Александар Лома, Миодраг Лома, Живојин Мишић, Прота Матеја Ненадовић, Љубомир Ненадовић, Бранислав Петронијевић, Десанка Максимовић, Жикица Јовановић Шпанац, Јаша Продановић, Хаџи Рувим и многи други. Као нека врста другог дела или боље речено допуне Милован Лујо Данојлић четири године касније издаје Антологију песника ваљевског краја Цветне душе (2008), где даје преглед песника ваљевског краја са неколико песама сваког аутора као на пример, поред већ  неких горе поменутих песника, налазе се Давид Пијаде, Сима Пандуровић, Петар Пајић, Андреј Јелић Мариоков, Јулија Раденковић, Жаклина Жана Ђурић, Марка Томић и многи други. Мислим да су ове књиге веома важне за књижевност, историју и уметност уопште, и пре свега (под)сећају нас на наше помало заборављене писце и песнике, надам се да ће још бити оваквих лексикона и антологија у част и славу српске књижевности.
                                         
                                            - Дајана Ђурић -
      

ЛЕКСИКОН ПИСАЦА ВАЉЕВСКОГ КРАЈА
Др Томислав Р. Ђурић
Бранка Јовић
(издавач КУД Ђердан, Ваљево, 2004., 478 стр.)

ЦВЕТНЕ ДУШЕ АНТОЛОГИЈА ПЕСНИКА
ВАЉЕВСКОГ КРАЈА
Милутин Лујо Данојлић
(издавач Матична библиотека Љубомир Ненадовић Ваљево, Удружење српских издавача Београд, 2009., Ваљево, 335 стр.)

ЗБИРКА ПОЕЗИЈЕ ОБЛАЦИ У ВОДИ

Збирка поезије

„ОБЛАЦИ У ВОДИ"
(Библиотека ПОСЕБНА ИЗДАЊА, издавач Књижевна омладина Ваљево, 1991. г.)

ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ:

НЕИЗЛЕЧЕНИ

Прокрварила ми
Рана у мозгу

Нигде лек-воде
Да је умијем

Ниоткуд прићи
Да је превијем

Нико још не зна
Откад болујем

СТАНОВНИК НОЋИ

Идем кроз топло вече света
У несвести ко сенка по дну ноћи
Без часа смираја и нема повратка

Копним полако у овом миру сам

Од страшног хука што се разлива
Склоним се у своју собу
Иза оловних зидова

И дуго у ноћи отворене стоје
Моје очи

ПУТ

Реци ми како
Да заобиђем
Тело твоје

И без додира
Пољубим душу

НЕКО НЕБО ЗАТВОРИ

Видех те као сунце
Тамо далеко

Кад снежно цвеће
Високо небо просипа

Гледах
Како одлазиш

А бело време
Лик ти засипа

Усахнуше извори
Неко небо затвори

Осташе у мени
Тамни празни светови

СКРИВЕНО ЛИЦЕ

Присутан испред себе гледам
У дрвећу тражим лик свој
А поток носи неко лице
Кроз прстенове јутарње магле

У бунару иза мог чела
Мој лик прекрива Месец
Земљином косом као рукама
Нечијим

Лик свој не нађох у стаблима
И ни  у чему и никад

НЕПОЗНАТА

Нит ме ко чује
Нит ме ко види
Док ходам сам
Испред одјека
Лаганих својих корака

Сусретну ме
Али не питају
Шта тражим

И ти пролазиш
Занемела

Има ли мог лика
У теби
Има ли твог лика
У мени

РИТАМ НОЋИ

У мору ноћи
Љуљање звезда

На стубу игра
Дојке и ветра

Птице се љуте
За померена гнезда

Пијано - нема
Путују дрвета

Песме сабране у збирку Облаци у води су гласни изговорене мисли о ћутању и страху. Човек сам, уплетен у неисказаност и недореченост себе, природа која као и увек достојанствено одћути, воде читаоца у свет песниковог тихог бола. Ако он сам каже...„Некад сам био потпуно миран  и цео"..., онда његову раздвојеност од себе самога треба схватити, пронаћи, тумачити и прихватити као нешто  сопствено. Само тако може се ухватити нит која води из поезије у простор, у бескрај. Јер, од искона је (вероватно) тако: не бити у зидовима, не признавати ограде, бити слободан. У томе је суштина- слободно волети цвеће, потоке, птице, живети њихов живот као свој. Песникова кућа је тамо „...где је цвеће кратке среће...", па тако мукло одјекне ова истина о животу.

Уз препоруку да свако.може у овим песмсма тражити и пронаћи мир и тишину, које и јесу срж ове збирке, желим да нагласим да песма „Ритам ноћи" по естетици исказаног престиже остале и достиже домет врхунског лирског записа...

Из рецензије Јулије Раденковић