ВОДЕНИЦЕ И ВАЉАРИЦЕ НА ПАДИНАМА ПОВЛЕНА

После више од 15 година, књига др Томислава  Ђурића је угледала светлост дана, захваљујући љубитељима Повлена и Таорских врела, и породици Ђурић. У име породице се захваљујем свим људима који су учествовали у издавању књиге. Пре свега се захваљујем Синиши Митровићу, Влади Додовићу, Ненаду Обућини, Јосипу Грачанину, Тихомиру Дражићу, Милану Марковићу, Клубу Арс Нова, Удружењу за развој туризма и заштиту природе Таорска врела, и многим другим људима, мештанима Повлена и околине, и сарадницима који су учествовали у издавању и стварању ове књиге, као и спонзорима. На нама је остало да пишемо о Повлену, да сачувамо од заборава културно-историјски значај Повлена и његових падина, и да очувамо природу ваљевског краја. 

                                  - Дајана Ђурић са                                                        породицом

ПРЕДГОВОР

Воденице и воденичари су усамљени где год били- на потоку или на већој реци. Нико их није обилазио ради њих, него ради својих потреба, ради млевења житарица. Док год су имале више посетилаца стајале су усправно и обављале своју функцију, али кад наиђоше времена парних и електричних млинова и умањи се народ у селу, воденице и ваљарице почеше да самују и полако пропадају. Понеко их се сећао, писао и сликао, да би их сачувао у народном памћењу. 

Истраживања вршена у периоду од 2000. до 2004. године, и ова књига која је након тога настала, скроман је допринос колективном памћењу воденица и ваљарица које су некад представљале малу индустрију за задовољавање људских потреба и стицање капитала. Главни циљ нашег истраживања биле су воденице и ваљарице на падинама Повлена, којима је до сада мало посвећивано систематске пажње. Да ли се знало или није да су на овом подручју многе пропале и да им је траг тешко наћи, да неке одбројавају задње дане, а да је врло мало оних које још увек раде- мељу. Ваљарица  нити има, нити ваљају сукно- остали су само њихови трагови. 

Да бисмо мало више сазнали о воденичарству и ваљавичарству у Србији и тако боље објаснили оно што је из те области грађено и „живело“ на падинама Повлена, урадили смо кратак преглед малог броја истраживања у Србији на репрезентативном простору, трагајући за распрострањеношћу воденица, разноврсним описима, типовима, развоју воденичарства и ваљавичарства, о њиховом значају, управљању и односима, правним односима у воденицама, обичајима, веровањима и мађији у вези воденица. Приказани су резултати истраживања воденица и ваљарица у Банату, Воденице у Сремским Карловцима, у Горњем Полимљу, на Дрини и њеним притокама, у селу на Дурачкој реци, у Истоку, на Великој Морави, ваљарице у Врањском крају, у Ваљевском крају- на Колубари и њеним притокама. Дате су извесне информације о изради, куповини и превозу воденичког камења. 

Посебно је приказан Повлен- неке његове основне природне одлике, о којем је написао користан текст Милош Павловић, географ-истраживач и писац. 

Приказане су и воденице у причама и приповеткама, у песмама, у изрекама, у српским народним загонеткама и одгонеткама, не само зато да би се видело колико је друштвени и културни живот села био концентрисан око воденица, него да би текст књиге добио и уметничку вредност. Том уметничком аспекту  посебно доприносе уметничке фотографије воденица и ваљарица које је у току теренских истраживања припремио Милан Марковић. 

др Томислав Ђурић

-научни сарадник

-предговор књиге

„Воденице и ваљарице на падинама Повлена“, аутор др Томислав Ђурић, (Издавач: Клуб Арс Нова, Удружење за развој туризма и заштиту природе Таорска врела, 207 стр., 2020. г.) 

KЊИГА О ПОВЛЕНУ

ЛИВАДСКЕ БИЉКЕ НА МРАВИЊЦИМА

(одломци из текста)

Флора ваљевских планина није довољно истражена. Једно истраживање  биљних заједница Повлена, чије резултати нам нису доступни, извршила је  ботаничарка Загорка Павловић из Београда. Научно проучавање флоре ове планине односно појединачних биљака изгледа  да није извршено. Висораван Мравињци налазе се у подручју планине Повлен, 27 км јужно од Ваљева, на надморској висини од 978 м. Ово планинско поље  са истока ограничавају планинска узвишења Остреш и Маглеш (1002 м), са запада Мали Повлен (1346 м), са Севера Кукољ (999 м), са југозапада Говеђа глава (1148 м), са југа река Забава. Рељеф Повлена и Мравињаца је средње планински, геолошка подлога састављена је од палеозијских и мезозиских стена. Педолошки покривач чине неуједначена шумска смеђа земљишта, већином плитка, неповољна за развој пољопривреде, изузев неких повртарских култура. У погледу вегетације реон чине непрегледне шумске скупине и пашњаци. Око Мравињаца има преко 20 врста шумског дрвећа. Најчешће буква(Fagus ornus), смрча(Picea abies), црни бор(Pinus nigra), црни јасен(Fraxinus ornus), бели јасен( Fraxinus excelsior), црни граб(Carpinus orijentalis), јавор(Acer tataricum), бреза(Betula verrucosa) итд.

Хидролошки услови на Мравињцима су повољни. Многобројни извори чисте и хладне планинске воде "испод букових жила" омогућују живот људима, животињама и биљкама. Подручја у непосредној близини Мравињаца погодна су за лов, нарочито подцелина Маглеш-Јеље (срнећа дивљач, зрчија дивљач, пољске јаребице и орлови лешинари).  Утврђивање имена сваке биљке, сакупљене на Повлену и Мравињцима, вршио је др Никола Диклић, ботаничар, научни  саветник Природног музеја у Београду. Наше истраживање је било уже, ограничено само на ливадске биљке. Ван домашаја истраживања остале су бактерије, алге, гљиве, лишаји, маховине, папратњаче, шумске биљке, ратарске, повртарске и др.

У наведеном списку постоји 86 разних врста биљака. Од тог броја 51 биљка је лековита, 6 су и лековите и отровне, а 29 биљака нису лековите или се не зна да ли имају ово својство. Лековите су, у мањој или већој мери, следеће биљке : лазаркиња, копитњак, хајдучица, седмолист, вирак, петровац, бела рада, русомача, звончић, женетрга, павит, васиљак, мрква, напрстак, шумска млечика, млечика, раставић, суручица, добричица, броћика обична, ивањско цвеће, жива трава, кантарион, оман, удовица њивска, воловско око, барска нана, луцерка, вија, вранилова трава, гладиш, женска боквица, петопрсница, средња боквица, срчењак, сиљевина, љутић, штаваљ, шипурак, дињица, мишјакиња, осак, чистац, маслачак, подубица, мајкина душица, црвена детелина, коприва, дан и ноћ, змијина трава, дивљ и обична љубичица.

Лековите и отровне су: козлац, мразовац, кукута, росопас, жутиловка и кукурек.

Мразовац, који расте у јесен и ливаде прекрива лепим љубичастим цветом, стока не пасе. Зато што у јесен цвета без лишћа, а следећег пролећа са плодом, ову биљку су у средњем веку називали "син пре оца".

Кукута је више отровна него лековита. Цела биљка и плод непријатно заударају нарочито лети кад сунце угреје. Грчки филозоф Сократ био је 399. године пре Христа осуђен (на смрт) да попије отров од кукуте. Сигурно је да на Мравињцима има још непронађених врста биљака, неке нисмо успели да идентификујемо. То нас упућује на даља и систематичнија истраживања ливадских биљака овога краја. У истраживању ливадских биљака на висоравни Мравињци испод Повлена у току 1989. и 1990. године нађено је укупно 86 врста биљака. Разноврсне ливадске, а и друге биљке могу се сусрести на сваком кораку у ширем подручју планине Повлен. Али оно што је важније од истраживања јесте заштита овог биљног богатства и ове биљне апотеке под ведрим небом, јесте да људи не треба да сеју вештачке ливаде, нити да употребљавају пестициде и друге хемикалије при коришћењу земљишта јер би многе  лековите и хранљиве биљке могле нестати заувек.

                                                                                                                         
                                                                                                            др Томислав Р. Ђурић
                                                                                                              -научни сарадник

KЊИГА О ПОВЛЕНУ

Овом приликом желим да вам представим „Књигу о Повлену"

која није издата (са надом да ће једнога дана бити ). Ова књига се налази у породичној библиотеци Томе Ђурића и издата је свега у 5 примерака, који се налазе у  Народној библиотеци Србије у Београду, у Српском географском друштву, Историјском архиву у Ваљеву, и у Матичној библиотеци Љубомир Ненадовић у Ваљеву. Књига се састоји од сабраних радова из  11 зборника и четири књиге аутора(Томислава Р. Ђурића), у књизи се налази 12 радова објављених у часописима Колубара и Ваљевац и зборника Село. Књига садржи следеће текстове:

„Ливадске биљке на Мравињцима" 

„Железница на Повлену"

„Гробља и споменици на Повлену"

„Саобраћај и везе на Повлену"

„Топоними повленског подручја"

„Како мештани Горњег Таора прогнозирају време"

„Нарицање у Горњем Таору"

„Људи и змије у Горњем Таору"

„Привиђања и предвиђања у Горњем Таору"

„Веровања људи у Горњем Таору"

„Ваљарице под Повленом"

„Крајпуташи у Горњем Таору"

„Брезовице и Горњи Таор- Гробља и споменици"

„Основна школа у Горњем Таору"

„Надимци и њихово порекло & Родослови породица у Горњем Таору"

„Колибе на Повлену"

                                                                                           др Томислав Р. Ђурић
                                                                                            -научни сарадник

                                            Мравињци, поглед са Кукоља на Лагер