РЕЧНИК ОСОБИНА ЛИЧНОСТИ

ИЗВОДИ ИЗ РЕЦЕНЗИЈА

"Речник је конципиран по семантичком критеријуму. Осим стручних и научних термина захватане су и речи из књижевности, народног говора, дијалеката па и жаргона. Оправданост оваквог присрупа просудиће стручњаци из области којој је речник првенствено намењен-психолози. На филологу је да констатујем да је аутор свој критеријум доследно применио и да је језичка обрада и презентација одредница коректна. Верујем да ћете поделити мој утисак да је пред нама дело у које јњ уложен велики и озбиљан труд и да оно, поред циљне групе којој се намењује може бити занимљиво и за неке друге специјалности, на пример за социолингвистику, па и шири круг читалаца. Препоручујем Вам да књигу др Томислава Ђурића уврстите у свој издавачки програм."

проф. др Александар Лома

"Наш марљиви колега, Тома Ђурић, аутор већег броја књига, подарио нам је своје ново и веома драгоцено дело у виду опсежног речника људских особина. На преко четири стотине густо штампаних страница аутор је исписао значења преко 22 000 речи које се односе на физичке, физиолошке, моралне, психичке и духовне карактеристике људи. Код нас до сада нико није ни покушао да направи било шта чак и слично овом замашном пројекту, те је ова књига у пуном смислу те речи значајно пионирско дело у нашој стручној лексикографији.
***
Све у свему, овакво дело, као што је "Речник особина личности" Томе Ђурића је прави подвиг, који у свету раде тимови стручњака или чак читав институт. Ова вредна књига ће добро доћи не само психолозима, педагозима, етнолозима, етичарима, лингвистима, филозофима, књижевним теоретичарима и писцима, већ и сваком образованом човеку заинтересованом за суштинска психолингвистичка и антрополошка питања."

проф. др Жарко Требјешанин

књига "Речник особина личности"(Друштво психолога СР Србије, Центар за примењену психологију, Београд, 1997.г., 416 стр.)

ЗАНИМАЊА У ЗАКОНИМА СТАРОГ И СРЕДЊЕГ ВЕКА

Занимања у законима старог и средњег века

ПРЕДГОВОР

У овој књизи праћена су и проучавана занимања од најранијих друштвено-економских формација, од 2000 година пре нове ере, од Хамурабија до цара Душана у 14. веку, у распону од 3500 година.

Истраживањем су обухваћен занимања која се појављују у световним и религијским законима старог и средњег века. Као извори истраживања били су Хамурабијев законик, Библија(Стари и Нови завет), Талмуд, Куран часни, Закон 12 таблица, Руска правда, Винодолски закон и Душанов законик. За рад су одабрани само најважнији закони.

У књизи су приказани пописи свих занимања у овим законима и посебно описани послови у њима, и/или социјално-економски положај радника у тим занимањима, према времену када су ти законици настали. За разумевање занимања која се појављују у законима, приказани су основни подаци о географском простору на којем су се збивали догађаји везани за сваки закон, као и друштвено-економске прилике у времену у којем су настали и примењивани ти закони.

Разнолики описи занимања, преузети су из дела уметничке вредности, учинили су да ова књига има, у извесној мери, и књижевну вредност. Подаци приказани у књизи засновани на историјским чињеницама и архивским документима чине добар прилог даљем проучавању рада и занимања. 

Свима који су ми помогли у току истраживања и завршавања књиге, дугујем велику захвалност, а посебно Љиљани Бесарабић из Београда, Видоју Вујићу из Ваљева, рецезенту Параскеви Михајловић и својој породици, нарочито супрузи Персиди.

16. новембар 2006.г.

др Томислав Р. Ђурић

*фрагменти предговора из књиге " Занимања у законима старог и средњег века" (штампарија Топаловић, 2006.г., Ваљево, 197. стр.)

Поред већ поменуте књиге Томислав Ђурић о занимањима је писао и у књизи "Стара и ретка занимања од  XII до XX" (Ваљевопринт, 1996.г., Београд, 161.стр.)

Рецезенти:

Мр Јован Ничић

Ђорђе Лазић

Милован Ненадовић

ПОСТОЈБИНА, ПОРЕКЛО И РОДОСЛОВИ ЂУРИЋА У АЗБУКОВИЦИ

ПРЕДГОВОР

Одавно сам желео да напишем историју моје породице и мојих предака, по родоначелнику до деветог колена, или по крви како се то у народу каже. Па и даље од тог колена, које није "крвина" него само генетски бескрвни предак. Али та жеља да трагам за својим родом није била само ради мене, него и ради мојих, оних који ће  остати дуже од мене да трају и оних који ће се тек родити. Њима сам хтео да пружим  знање о томе ко су и одакле потичу и тако задовољим и њихову жудњу за родом, кад им се јави. И да им поручим да и они ураде оно што сам ја у том погледу учинио и наставе шта сам започео.
  
Родослов се обично сачињава по оцу, ређе по мајци. Али ја сам покушао да овим родословима  обухватим све припадника како мушке тако и женске који се налазе у фамилији Ђурића, или су за њу родбински везани. Прве информације за родослов почео сам да скупљам пре 40 година од свог оца Радомира. Оне су ми биле драгоцене, основа за даљи рад на прикупљању грађе за писање породичне хронике.

При сакупљању грађе за публикацију коришћене су књиге из области географије, историје, етнографије и књижевности, затим енциклопедије, речници, монографије, породичне хронике, радови из часописа,архивска грађа, статистички пописи...Као извори обавештења коришћена су и гробља и споменици. Много времена сам провео на терену, у разговору са људима, доста времена сам провео над књигама и архивском грађом у Народној библиотеци Србије у Београду, у Матичној библиотеци у Ваљеву, у народним музејима у Новом Пазару, у Етнографском институту САНУ, у црквама, у архивима (Шабац, Ужице, Ваљево, Београд)...У овој књизи о постојбини, пореклу и родословима Ђурића у Азбуковачком срезу грађа је распоређњна у четири дела.

У првом делу је приказан Азбуковачки срез, његов географски положај, административно-територијалне промене, географске одлике, временска раздобља итд.
Други део су родослови Ђурића по мушкој линији, у мањој мери по женској ,њихово порекло и сеобе, као и просторни распоред најпре у Македонији, па у Црној Гори и Србији, посебно нанпланини Тари и у Азбуковици. Овде се може наћи преко 300 имена Ђурића-Караџића од Прилепа испод планине Караџице у Македонији до Лијеве Ријеке, Подгорице и Петњице у Црној Гори и Заовине на планини Тари у Србији, и око 1500 имена Ђурића и њима крвно сродних у Азбуковици и нешто шире.
Трећи део књиге чине сећања, преко 100 забележених казивања људи из живота Ђурића.
Четврти део књиге чини око 100 фотографија лица из лозе Ђурића и њима крвно сродних.
Према Милораду Павићу и другима ако се рачуна  од првог лица па у прошлост ка родоначелнику, у родослову су називи за настале генерације следећи: а) мушки род 1.син 2.отац 3.деда 4.прадеда 5.чукундеда 6.наврндеда 7.курђел 8.аскурђел 9.курђуп 10.курлебало 11.сукурдов 12.сурдепач
а ) женски род: 1.кћи 2.мајка 3.баба 4. прабаба 5. чукунбаба 6.наврнбаба 7.курђела 8.аскурђела 9. курђупа 10.курлебала 11. сукурдова 12.сурдепача
Код мушког рода помиње се још пет колена  13. парђупан 14.ожмикура 15.курајбер 16.сајкатава  и 17.бели орао.

При коначном уобличавању књиге, као рецезент помогао ми је др Ђорђе Ђурић, научни радник из Новог Сада. Изузетно су ми помогли сви који су ми доставили фотографије из породичних збирки, Милан Васић при изради карата, Душан Арсенић при изради дизајна за насловну страну, Даница Бранковић при изради компјутерског слога и графичкој обради родослова фамилија и  фотографија.
На крају, захваљујем се дародавцима, издавачу, штампарији, без чије помоћи и рада ова књига се не би појавила.

4. јануар 2000.
у Ваљеву
др Томислав Ђурић
  -научни сарадник-

фрагменти из предговора књиге
"Постојбина, порекло и родослови Ђурића у Азбуковици" (Ваљево принт, 2000.г., 367 стр.)