Translate

Tuesday, March 17, 2020

KЊИГА О ПОВЛЕНУ

ЛИВАДСКЕ БИЉКЕ НА МРАВИЊЦИМА

(одломци из текста)

Флора ваљевских планина није довољно истражена. Једно истраживање  биљних заједница Повлена, чије резултати нам нису доступни, извршила је  ботаничарка Загорка Павловић из Београда. Научно проучавање флоре ове планине односно појединачних биљака изгледа  да није извршено. Висораван Мравињци налазе се у подручју планине Повлен, 27 км јужно од Ваљева, на надморској висини од 978 м. Ово планинско поље  са истока ограничавају планинска узвишења Остреш и Маглеш (1002 м), са запада Мали Повлен (1346 м), са Севера Кукољ (999 м), са југозапада Говеђа глава (1148 м), са југа река Забава. Рељеф Повлена и Мравињаца је средње планински, геолошка подлога састављена је од палеозијских и мезозиских стена. Педолошки покривач чине неуједначена шумска смеђа земљишта, већином плитка, неповољна за развој пољопривреде, изузев неких повртарских култура. У погледу вегетације реон чине непрегледне шумске скупине и пашњаци. Око Мравињаца има преко 20 врста шумског дрвећа. Најчешће буква(Fagus ornus), смрча(Picea abies), црни бор(Pinus nigra), црни јасен(Fraxinus ornus), бели јасен( Fraxinus excelsior), црни граб(Carpinus orijentalis), јавор(Acer tataricum), бреза(Betula verrucosa) итд.
Хидролошки услови на Мравињцима су повољни. Многобројни извори чисте и хладне планинске воде "испод букових жила" омогућују живот људима, животињама и биљкама. Подручја у непосредној близини Мравињаца погодна су за лов, нарочито подцелина Маглеш-Јеље (срнећа дивљач, зрчија дивљач, пољске јаребице и орлови лешинари).  Утврђивање имена сваке биљке, сакупљене на Повлену и Мравињцима, вршио је др Никола Диклић, ботаничар, научни  саветник Природног музеја у Београду. Наше истраживање је било уже, ограничено само на ливадске биљке. Ван домашаја истраживања остале су бактерије, алге, гљиве, лишаји, маховине, папратњаче, шумске биљке, ратарске, повртарске и др.





У наведеном списку постоји 86 разних врста биљака. Од тог броја 51 биљка је лековита, 6 су и лековите и отровне, а 29 биљака нису лековите или се не зна да ли имају ово својство. Лековите су, у мањој или већој мери, следеће биљке : лазаркиња, копитњак, хајдучица, седмолист, вирак, петровац, бела рада, русомача, звончић, женетрга, павит, васиљак, мрква, напрстак, шумска млечика, млечика, раставић, суручица, добричица, броћика обична, ивањско цвеће, жива трава, кантарион, оман, удовица њивска, воловско око, барска нана, луцерка, вија, вранилова трава, гладиш, женска боквица, петопрсница, средња боквица, срчењак, сиљевина, љутић, штаваљ, шипурак, дињица, мишјакиња, осак, чистац, маслачак, подубица, мајкина душица, црвена детелина, коприва, дан и ноћ, змијина трава, дивљ и обична љубичица.
Лековите и отровне су: козлац, мразовац, кукута, росопас, жутиловка и кукурек.
Мразовац, који расте у јесен и ливаде прекрива лепим љубичастим цветом, стока не пасе. Зато што у јесен цвета без лишћа, а следећег пролећа са плодом, ову биљку су у средњем веку називали "син пре оца".
Кукута је више отровна него лековита. Цела биљка и плод непријатно заударају нарочито лети кад сунце угреје. Грчки филозоф Сократ био је 399. године пре Христа осуђен (на смрт) да попије отров од кукуте. Сигурно је да на Мравињцима има још непронађених врста биљака, неке нисмо успели да идентификујемо. То нас упућује на даља и систематичнија истраживања ливадских биљака овога краја. У истраживању ливадских биљака на висоравни Мравињци испод Повлена у току 1989. и 1990. године нађено је укупно 86 врста биљака. Разноврсне ливадске, а и друге биљке могу се сусрести на сваком кораку у ширем подручју планине Повлен. Али оно што је важније од истраживања јесте заштита овог биљног богатства и ове биљне апотеке под ведрим небом, јесте да људи не треба да сеју вештачке ливаде, нити да употребљавају пестициде и друге хемикалије при коришћењу земљишта јер би многе  лековите и хранљиве биљке могле нестати заувек.
                                                                                                                         
                                                                                                            др Томислав Р. Ђурић
                                                                                                              -научни сарадник

No comments:

Post a Comment