ВОДЕНИЦЕ И ВАЉАРИЦЕ НА ПАДИНАМА ПОВЛЕНА

После више од 15 година, књига др Томислава  Ђурића је угледала светлост дана, захваљујући љубитељима Повлена и Таорских врела, и породици Ђурић. У име породице се захваљујем свим људима који су учествовали у издавању књиге. Пре свега се захваљујем Синиши Митровићу, Влади Додовићу, Ненаду Обућини, Јосипу Грачанину, Тихомиру Дражићу, Милану Марковићу, Клубу Арс Нова, Удружењу за развој туризма и заштиту природе Таорска врела, и многим другим људима, мештанима Повлена и околине, и сарадницима који су учествовали у издавању и стварању ове књиге, као и спонзорима. На нама је остало да пишемо о Повлену, да сачувамо од заборава културно-историјски значај Повлена и његових падина, и да очувамо природу ваљевског краја. 

                                  - Дајана Ђурић са                                                        породицом

ПРЕДГОВОР

Воденице и воденичари су усамљени где год били- на потоку или на већој реци. Нико их није обилазио ради њих, него ради својих потреба, ради млевења житарица. Док год су имале више посетилаца стајале су усправно и обављале своју функцију, али кад наиђоше времена парних и електричних млинова и умањи се народ у селу, воденице и ваљарице почеше да самују и полако пропадају. Понеко их се сећао, писао и сликао, даби их сачувао у народном памћењу. 

Истраживања вршена у периоду од 2000. до 2004. године, и ова књига која је након тога настала, скроман је допринос колективном памћењу воденица и ваљарица које су некад представљале малу индустрију за задовољавање људских потреба и стицање капитала. Главни циљ нашег истраживања биле су воденице и ваљарице на падинама Повлена, којима је до сада мало посвећивано систематске пажње. Да ли се знало или није да су на овом подручју многе пропале и да им је траг тешко наћи, да неке одбројавају задње дане, а да је врло мало оних које још увек раде- мељу. Ваљарица  нити има, нити ваљају сукно- остали су само њихови трагови. 

Да бисмо мало више сазнали о воденичарству и ваљавичарству у Србији и тако боље објаснили оно што је из те области грађено и „живело“ на падинама Повлена, урадили смо кратак преглед малог броја истраживања у Србији на репрезентативном простору, трагајући за распрострањеношћу воденица, разноврсним описима, типовима, развоју воденичарства и ваљавичарства, о њиховом значају, управљању и односима, правним односима у воденицама, обичајима, веровањима и мађији у вези воденица. Приказани су резултати истраживања воденица и ваљарица у Банату, Воденице у Сремским Карловцима, у Горњем Полимљу, на Дрини и њеним притокама, у селу на Дурачкој реци, у Истоку, на Великој Морави, ваљарице у Врањском крају, у Ваљевском крају- на Колубари и њеним притокама. Дате су извесне информације о изради, куповини и превозу воденичког камења. 

Посебно је приказан Повлен- неке његове основне природне одлике, о којем је написао користан текст Милош Павловић, географ-истраживач и писац. 

Приказане су и воденице у причама и приповеткама, у песмама, у изрекама, у српским народним загонеткама и одгонеткама, не само зато да би се видело колико је друштвени и културни живот села био концентрисан око воденица, него да би текст књиге добио и уметничку вредност. Том уметничком аспекту  посебно доприносе уметничке фотографије воденица и ваљарица које је у току теренских истраживања припремио Милан Марковић. 

др Томислав Ђурић

-научни сарадник

-предговор књиге

„Воденице и ваљарице на падинама Повлена“, аутор др Томислав Ђурић, (Издавач: Клуб Арс Нова, Удружење за развој туризма и заштиту природе Таорска врела, 207 стр., 2020. г.)