- Дајана Ђурић са породицом
ПРЕДГОВОР
Воденице и воденичари су усамљени где год били- на потоку или на већој реци. Нико их није обилазио ради њих, него ради својих потреба, ради млевења житарица. Док год су имале више посетилаца стајале су усправно и обављале своју функцију, али кад наиђоше времена парних и електричних млинова и умањи се народ у селу, воденице и ваљарице почеше да самују и полако пропадају. Понеко их се сећао, писао и сликао, даби их сачувао у народном памћењу.
Истраживања вршена у периоду од 2000. до 2004. године, и ова књига која је након тога настала, скроман је допринос колективном памћењу воденица и ваљарица које су некад представљале малу индустрију за задовољавање људских потреба и стицање капитала. Главни циљ нашег истраживања биле су воденице и ваљарице на падинама Повлена, којима је до сада мало посвећивано систематске пажње. Да ли се знало или није да су на овом подручју многе пропале и да им је траг тешко наћи, да неке одбројавају задње дане, а да је врло мало оних које још увек раде- мељу. Ваљарица нити има, нити ваљају сукно- остали су само њихови трагови.
Да бисмо мало више сазнали о воденичарству и ваљавичарству у Србији и тако боље објаснили оно што је из те области грађено и „живело“ на падинама Повлена, урадили смо кратак преглед малог броја истраживања у Србији на репрезентативном простору, трагајући за распрострањеношћу воденица, разноврсним описима, типовима, развоју воденичарства и ваљавичарства, о њиховом значају, управљању и односима, правним односима у воденицама, обичајима, веровањима и мађији у вези воденица. Приказани су резултати истраживања воденица и ваљарица у Банату, Воденице у Сремским Карловцима, у Горњем Полимљу, на Дрини и њеним притокама, у селу на Дурачкој реци, у Истоку, на Великој Морави, ваљарице у Врањском крају, у Ваљевском крају- на Колубари и њеним притокама. Дате су извесне информације о изради, куповини и превозу воденичког камења.
Посебно је приказан Повлен- неке његове основне природне одлике, о којем је написао користан текст Милош Павловић, географ-истраживач и писац.
Приказане су и воденице у причама и приповеткама, у песмама, у изрекама, у српским народним загонеткама и одгонеткама, не само зато да би се видело колико је друштвени и културни живот села био концентрисан око воденица, него да би текст књиге добио и уметничку вредност. Том уметничком аспекту посебно доприносе уметничке фотографије воденица и ваљарица које је у току теренских истраживања припремио Милан Марковић.
др Томислав Ђурић
-научни сарадник
-предговор књиге
„Воденице и ваљарице на падинама Повлена“, аутор др Томислав Ђурић, (Издавач: Клуб Арс Нова, Удружење за развој туризма и заштиту природе Таорска врела, 207 стр., 2020. г.)