ЗБИРКА ПОЕЗИЈЕ ОБЛАЦИ У ВОДИ

Збирка поезије

„ОБЛАЦИ У ВОДИ"
(Библиотека ПОСЕБНА ИЗДАЊА, издавач Књижевна омладина Ваљево, 1991. г.)

ИЗБОР ИЗ ЗБИРКЕ:

НЕИЗЛЕЧЕНИ

Прокрварила ми
Рана у мозгу

Нигде лек-воде
Да је умијем

Ниоткуд прићи
Да је превијем

Нико још не зна
Откад болујем

СТАНОВНИК НОЋИ

Идем кроз топло вече света
У несвести ко сенка по дну ноћи
Без часа смираја и нема повратка

Копним полако у овом миру сам

Од страшног хука што се разлива
Склоним се у своју собу
Иза оловних зидова

И дуго у ноћи отворене стоје
Моје очи

ПУТ

Реци ми како
Да заобиђем
Тело твоје

И без додира
Пољубим душу

НЕКО НЕБО ЗАТВОРИ

Видех те као сунце
Тамо далеко

Кад снежно цвеће
Високо небо просипа

Гледах
Како одлазиш

А бело време
Лик ти засипа

Усахнуше извори
Неко небо затвори

Осташе у мени
Тамни празни светови

СКРИВЕНО ЛИЦЕ

Присутан испред себе гледам
У дрвећу тражим лик свој
А поток носи неко лице
Кроз прстенове јутарње магле

У бунару иза мог чела
Мој лик прекрива Месец
Земљином косом као рукама
Нечијим

Лик свој не нађох у стаблима
И ни  у чему и никад

НЕПОЗНАТА

Нит ме ко чује
Нит ме ко види
Док ходам сам
Испред одјека
Лаганих својих корака

Сусретну ме
Али не питају
Шта тражим

И ти пролазиш
Занемела

Има ли мог лика
У теби
Има ли твог лика
У мени

РИТАМ НОЋИ

У мору ноћи
Љуљање звезда

На стубу игра
Дојке и ветра

Птице се љуте
За померена гнезда

Пијано - нема
Путују дрвета

Песме сабране у збирку Облаци у води су гласни изговорене мисли о ћутању и страху. Човек сам, уплетен у неисказаност и недореченост себе, природа која као и увек достојанствено одћути, воде читаоца у свет песниковог тихог бола. Ако он сам каже...„Некад сам био потпуно миран  и цео"..., онда његову раздвојеност од себе самога треба схватити, пронаћи, тумачити и прихватити као нешто  сопствено. Само тако може се ухватити нит која води из поезије у простор, у бескрај. Јер, од искона је (вероватно) тако: не бити у зидовима, не признавати ограде, бити слободан. У томе је суштина- слободно волети цвеће, потоке, птице, живети њихов живот као свој. Песникова кућа је тамо „...где је цвеће кратке среће...", па тако мукло одјекне ова истина о животу.

Уз препоруку да свако.може у овим песмсма тражити и пронаћи мир и тишину, које и јесу срж ове збирке, желим да нагласим да песма „Ритам ноћи" по естетици исказаног престиже остале и достиже домет врхунског лирског записа...

Из рецензије Јулије Раденковић